Ono što se meni ne dopada u svim tim natpisima – kao čoveku koji se zaista dugo i predano, teorijski i praktično, bavim istraživanjem Teslinog dela i realne ostvarivosti svih njegovih ideja, uključujući i one najkontroverznije, vezane za eksploataciju Radijantne energije npr. –je tretiranje Nikole Tesle kao naučnika prošlosti. Naime, njemu se zaista odaje priznanje kao inženjeru i genijalnom pronalazaču koji je mnogo učinio za čovečanstvo i svojim pronalascima nam omogućio brojne tehničke blagodeti u kojima danas uživamo. Na raznim manifestacijama posvećenim Nikoli Tesli zaista mu se priznaje veliki doprinos za napredak ove cilizacije i njen tehnološki progres – ali se to njegovo delo ipak smatra završenim! Uglavnom se pominju njegovi pronalasci obrtnog magnetnog polja, polifaznih struja, svetljenje bežičnih vakumskih cevi i mnogi drugi efekti visokih frekvencija koji su zadivili svet, ali se, kao po (nepisanom) pravilu, tu zastaje i zaobilazi jedna od njegovih najznačajnijih poruka: ” … ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa. …”. Naglašavam da je ovu izjavu Tesla dao nakon završenih istraživanja u Kolorado Springsu.

Odgovorimo iskreno, makar sami sebi – ko može istinski poverovati u ove Tesline reči izgovorene pre više od jednog veka ? Pročitajmo prethodni pasus još jednom i razmislimo …

Uprkos sve svoje neverovatnosti i uz svo poštovanje subjektivnih mišljenja, posebno naučnog establišmenta, mogućih klasično-naučnih i/ili metafizičkih tumačenja, ovo je ipak bio moj lični, ključni motiv za vlastita istraživanja na osnovu kojih sam duboko ubeđen da Nikola Tesla nije samo “naučnik prošlosti” nego i naučnik budućnosti jer – njegovo vreme tek dolazi.

Kada je reč o Teslinom delu postoje istraživači koji uglavnom izučavaju klasičan deo njegove zaostavštine, ali ima i mnogo onih koji pokušavaju odgonetnuti neke Tesline nerealzovane projekte. I jedni i drugi nailaze na brojne teškoće, posebno ovi drugi. Zašto?

Evo mog mišljenja.

Teslinim delom se bavim jako dugo. Teorijski i praktično. Na osnovu toga smatram da Tesla nije (samo) običan inženjer koji je – “… eto, imao malo više sreće, pa prvi otkrio nešto što bi ionako otkrio neko drugi …” – kako to misle neki naši naučnici, akademici … Prema mojim saznanjima, principi koje je Tesla koristio bili su isti oni koje koristi Kosmos, Pririoda, odnosno Proviđenje. Sve što je vezano za njega od izuzetnog je značaja za Realnost i višestruko prevazilazi interese (samo) naše civilizacije. Zato je tako duboko potisnuto njegovo delo.

Prvo od strane naših “lokalnih” ali i svetskih akademskih institucija i pojedinaca čija sujeta ne dozvoljava da iko naruši njihove (visoko)umne kreacije, iako su stare već više od jednog veka, pa čak ni jedan Tesla koji – kako kažu: “… jeste mnogo napravio, ali on ipak nije bio naučnik pa nije baš najbolje ni razumeo šta radi …”. Tesla jeste bio genije, međutim oni, naravno znaju bolje od njega šta je on zapravo mislio … To što ne mogu da ponove ni jedan njegov važniji eksperiment je zato što se time ni ne bave, jer je to nemoguće i “besmisleno”. Teslini NeHercijanski talasi ne postoje … Postoje doduše neki fenomeni u prirodi koje treba dodatno ispitati, ali sve se to može naučno objasniti …

Drugo – od strane viših duhovnih struktura. Ovo je za nas mnogo važnije. Tesline tehnologije jesu osnov svih tehnologija 21. veka – ali – one su toliko moćne i napredne da njihova realizacija mora biti pod kontrolom entiteta koji su na veoma visokom nivou svesnosti. Zašto? Zato što: ”Tesla nije jedan uvid, niti jedan princip – TESLA JE DIREKTAN PRISTUP BOŽJEM INŽENJERINGU i čak je drugačiji u metodici od standardnog školskog odgoja” /citat D.P/. Drugim rečima, zato što Teslini principi i znanja ljudskoj vrsti nude ogromne mogućnosti – primerene energijama cele Galaksije … i njhovom prostorno-vremenski neograničenom transferu kao i trenutnom, višedimenzionalnom, prenosu i transdukciji informacija …

Ukratko – svaka aktivnost na (ozbiljnoj) realizaciji njegovih ideja biće ometana – od niza ljubomornih i sujetnih naučnih eksperata sa jedne i dobrih, poštenih ali “kratkovidih” stručnjaka sa druge strane, koji – kao ortodoksni naučnici – zaista žele, ali ne mogu - razumeti Teslu sa aspekta, koliko god sofisticiranih ali ipak ograničenih, teorija klasične nauke. Na svu sreću postoje i istinski naučnici, pravi istraživači, visoko obrazovani i zaista kompetentni stručnjaci, otvoreni za nove ideje, spremni da zakorače na neispitane staze i svoja klasično naučna znanja, uz poštovanje svih važećih naučnih teorema, iskoriste za nove spoznaje na putu ka Istini. Na našu žalost, njihov je rad ograničen mehanizmom kontrole uspostavljenim inače u svim segmentima društva, na proučavanje Teslinog rada do “Kolorado Springsa”, tj. do 1900-te godine a što je, iako grandiozno delo, zapravo minoran vremenski deo njegovog stvaralaštva. Preko 95% sačuvanih Teslinih patenata je iz tog perioda. Pa šta je onda Tesla radio naredne 43 godine, od Kolorado Springsa do svoje smrti, u punoj snazi, fizičkoj i mentalnoj, nakon svih spoznaja koje je dostigao do tada i koje su ga – kako sam tvrdi – impresionirale kao lepše od bilo čega drugog ? U suštini, brojna priznanja koja čelnici raznih Teslijanskih udruženja dodeljuju manje-više jedni drugima a ponekad i nekom “Teslijancu”, zasnovana su na Teslinom radu i pronalascima iz prve polovine njegovog života i zapravo samo prvih 18 godina njegovog kreativnog rada – od dolaska u Ameriku do boravka u Kolorado Springsu. Drugi deo života Tesla je – izgleda – samo hranio golubove,…, u parku ili na svom prozoru … a imao je laboratoriju, do smrti, odmah pored svoje spavace sobe …

Drugi “segment” barijere u reafirmaciji Teslinog dela i njegovih tehnologija predstavljaju “sitni mučitelji” – nedobronamerni deo viših nivoa svesnosti, duhovnih formi koji – kao i njihove supstancijalizovane strukture (bolje rečeno “Kreature”) “u ovde” – rade za interes “tamne strane” Realnosti. Prepreke koje oni podmeću – brojne su i česte, ali su savladive. Posebno kolektivnim radom.

Ono što ipak ima najviši prioritet je saglasnost objekata i/ili ideja iz naše sub-realnosti sa Božijim Planom. Uprkos visokog tehnološkog nivoa koji je dostigla, na nivou svesnosti ljudska vrsta ipak nije daleko odmakla od stadijuma neandertalca. Samo se sada umesto toljagama po glavi mlatimo raketama, laserima …

Takvoj civilizaciji dati mogućnost korišćenja Teslinih tehnologija sa faktorom energetske konverzije reda veličine od oko 10^39 (nuklearna je reda c^2 odnosno približno 10^17) puta – zaista je rizično ne samo za Zemlju, nego i ceo Sunčev sistem – pa i Galaksiju.

Eto, to su razlozi zbog kojih se neke od najinteresantnijih Teslinih ideja još uvek tretiraju samo kao “san jednog zanesenjaka”  …

Ipak, mi smo u 21. veku. Iako skriveno od očiju javnosti, napori brojnih naučnika u laboratorijama niza svetskih instituta – eksperimentalna realnost već odavno višestruko prevazilazi mogućnosti objašnjenja važećim teorijama. Sa druge strane, svesnost civilizacije ipak evidentno raste.

Tesline reči: “Ja više ne radim za sadašnjost, ja radim za budućnost” , ukazuju na veličinu i značaj onoga čime se tada bavio, a da li je to zaista tako i jesmo li mi ta njegova budućnost ili moramo sačekati još neki vek – vreme će pokazati.

Sa aspekta materijalne stvarnosti, ostaje nam da svi radimo kada i koliko možemo, pojedinačno i kolektivno, jer Pravi “Tesla Projekat” suviše je važan i značajan da bi o njegovoj sudbini odlučivao bilo ko od nas “iz prašine nastalih”…

Što se tiče apstraktnog dela Realnosti – moje mišljenje o tome “Šta dalje?” – je vrlo prosto. Jednostavno treba isključiti razum i slušati samo intuiciju ili – kako to naš narod lepo kaže – svoje srce, Ono uvek daje najbolje odgovore.